Zbog ubrzanog razvoja grada i sve većeg broja automobila, u centru Beograda nedostaje više od 3.000 parking-mesta, a na širem području grada 10.000 mesta.

Neke od metropola, poput Milana, Barselone i Ciriha, ovaj problem rešavaju zabranom ulaska vozila u centar grada ili izdavanjem dozvola taksi vozilima za ulazak u centralnu gradsku zonu, kao što je slučaj u Londonu i Stokholmu.

Problem nedostatka parking-mesta u centru Beograda delimično je rešen uvođenjem zonskog sistema sa ograničenim vremenom parkiranja. Na taj način stanarima i posetiocima užeg centra grada omogućeno je lakše pronalaženje slobodnog parking-mesta.

Najsavremenije informacione tehnologije za praćenje i naplatu uličnog parkiranja SMS porukama početkom 2014. godine predstavljene su u magazinu „Mashable”, uz komentar da je Beograd svojim sistemom prevazišao čak i Njujork.

Usled povećanja broja automobila, kojih je po poslednjim podacima 650.000, centar grada je sve opterećeniji. Kao najefikasnije rešenje, kojim bi se smanjio saobraćajni pritisak na centar grada, a trotoari vratili pešacima – nameće se izgradnja garaža.

Generalni urbanistički plan Beograda i Plan regulacije mreže javnih garaža predviđaju više od 50 lokacija za izgradnju podzemnih garaža. JKP „Parking servis“ je detaljnije razradio izgled sledećih garaža:

•    Skerlićeva – 348 parking-mesta, dve podzemne etaže  (u fazi izgradnje)
•    Vlajkovićeva – 284 parking-mesta, podzemne etaže
•    Studentski trg – 756 parking-mesta, tri etaže    
•    Fruškogorska – 320 parking-mesta, dve podzemne etaže
•    Trg Republike – 300 parking-mesta, jedna podzemna etaža    
•    Sonje Marinković, Zemun – 200 parking-mesta, dve podzemne etaže